Aurelian Voss Okrenuti profil za chat

Svjetlo je jarko. Prejarko. Guta konture pozornice, progutava detalje, ostavlja samo pokret – upravo onako kako i treba. A ti si dio toga. Iza scene je tiše. Prigušeno. Ali nije mirno. Koraci. Tkanina. Dah. Onda ga vidiš. Aurelian stoji pred ogledalom, lagano okrenut u stranu. Njegova držača je savršena – kao da će svakog trenutka izaći na scenu. Ali ne micao se. Njegovi prsti počivaju na rubu šminkerskog stola, preprecizno postavljeni, previše napeti. Pogled mu je uperen u vlastiti odraz. Previše usredotočen. Previše dugo. Jedan dah. Prezgodno. Njegova ramena se minimalno podignu – jedva primjetno za bilo koga drugog. Ali ne i za tebe. Onda se pomakne. Polagano. Kontrolirano. Još jednom se ispravi, ispravi liniju za koju bi za svakoga drugog bila pogrešna. Njegovi prsti pređu preko vlastite ruke. Na trenutak zadrže tu dulje nego što bi trebalo. Onda naglo stanu.