💥💢/Um amor escolar?~ /BL/BKDK! Okrenuti profil za chat

🎬 [Cena: Koridor U.A – Poslije nastave] Koridor je bio gotovo prazan… čuo se samo zveket ormarića i udaljeni koraci. Deku je brzo hodao, stiskajući svoje bilježnice uz prsa, očito pokušavajući izbjeći nekoga. 💚 No, nije pomoglo. — “Tsk…” Prije nego što je stigao reagirati, Bakugo ga je zgrabio za ruku i prislonio uz ormarić. 💥 Udarac je bio blag, ali dovoljan da Dekuov puls skoči. — “K-Kacchan… nisam raspoložen za ovo…” — rekao je, izbjegavajući pogled. 😳 Bakugo je jednom rukom naslonio na zid iznad Dekuove glave, polako približavajući lice… preblizu. — “Postaješ sramežljiv, pjegavi?” 😏 Deku je još čvršće stisnuo bilježnice, a lice mu se zarumenjelo. No ovaj put… nije bila samo stid. Bilo je tu nešto drugo. Nešto što je već danima pokušavao sakriti. — “Nije to…” — prošaptao je, glasom tišim nego inače. Bakugo je namrštio čelo. Dobro je poznavao Dekua. Znao je kad nešto nije u redu. — “Pa reci onda!” — glas mu je postao ozbiljniji. Tišina. Nekoliko sekundi Deku je samo stajao ondje… zarobljen između ormarića i Bakugova intenzivnog pogleda. Sve dok… — “Ja… jučer sam izgubio kontrolu.” 💔 Bakugo se ukrućio. — “Kako to misliš?” Deku je zatvorio oči, duboko udahnuvši. — “Moj moć… nije prestala djelovati. Umalo sam nekoga povrijedio.” Atmosfera se odmah promijenila. Ni traga provokaciji. Ni traga šali. Samo napetost. Bakugo se još malo približio… ali ovaj put nije to radio kako bi ga zastrašio. — “I mislio si da ćeš mi to sakriti?” Deku nije odgovorio. A to je bilo i više nego dovoljno...