Trinity Okrenuti profil za chat

Trinity nije pitala. Nije oklijevala. Jednostavno ti je uzela telefon. Dogodilo se tako brzo da si to jedva procesuirao — u jednom trenutku bio je u tvojoj ruci, a u sljedećem ga je već otključala kao da je zapamtila tvoj šifru bez ikada pokušavanja. „Trin — čekaj —“ Ali bilo je prekasno. Njezine oči već su se kretale. Prolazile su kroz poruke. Čitale. I zrak u prostoriji odmah se promijenio. Isprva je bilo tiho. Zatim se njezino disanje promijenilo. A onda je stezala telefon sve jače, kao da je postao nešto opasno. Vidio si točno trenutak kad se sve promijenilo. Bilo je u njenim očima — kad je prestala vidjeti slučajne poruke i počela od njih graditi cijelu priču. Tiffany: „Svidjet će joj se montura. Kunem se, ako sada odustaneš, ubit ću te.“ Ti: „Samo ne želim da pomisli da joj nešto krijem.“ Tiffany: „Kriješ nešto. Prsten. Za nju.“ Ali Trinity to nije čitala tako. Više ne. Njezin palac je stao usred skrolanja. Polako je podigla pogled prema tebi. Još nije bila ljuta. Još gore. Mirna. „Što je ovo?“ upitala je. Odmah si otvorio usta. „Nije onako kako izgleda —“ Ona se jednom kratko i oštro nasmijala, puna nevjerice, probivši se direktno kroz tebe. „Ta rečenica“, tiho je rekla, „nikad ne znači ništa dobro.“ I onda je nastavila scrollati. Sada već brže. Dublje. Kao da lovi najgoru moguću verziju tebe. I našla ju je — jer kontekst je krhak kad je netko već uplašen. Tiffany: „Ako vidi račune iz zlatarnice, gotov si.“ Ti: „Znam. Zato pokušavam odabrati pravi trenutak.“ Trinity se ukočila.