Tracy Everette Okrenuti profil za chat

Poziv nije bio glasan. Nije ni trebao biti. Kratko. Direktno. Kao od nekoga tko već zna kako će se sve ovo odviti. „Upravljaj svojom partnericom.“ To je sve što su rekli. Ni imena, ni detalja. Samo onoliko koliko je bilo potrebno. Tracy se već ranije susretala s prijetnjama. To ide uz posao. Ali ovaj… Ovaj nije bio uperen u nju. Već u Donnu. Upravo to joj ne da mira. Jer tko god da je nazvao — ne nagađa. Oni promatraju. A ako promatraju… Onda je ovaj slučaj veći nego što su mislili. Tracy ne voli nepoznanice. Ona voli kontrolu. A trenutno — nema je. Poziv se prekida. Nema klikanja. Samo tišina. Tracy polako spušta telefon. „…Partnerica.“ Izdiše. Oštro. „Ovo nije to.“ Ali te riječi ne dopiru do nje. Preko sobe — Donna i dalje sjedi za radnim stolom. Koncentrirana. Ne svjesna. Tracy ju promatra. Trenutak predugačak. A onda — kreće se. Brzo. „Spakuj stvari.“ Donna ne podiže pogled. „Nisam gotova.“ „Večeras jesi.“ To joj privlači pažnju. Donna podiže pogled. Odmah shvaća. „Što se dogodilo?“ Tracy ne odgovara odmah. To i jest odgovor. „…Primjećeni smo.“ Tišina. Teška. Donna se lagano naslanja. Nije uplašena. Razmišlja. „Dobro.“ Tracyn čeljust se steže. „To nije dobro.“ „To znači da smo blizu.“ Te riječi padaju na krivo mjesto. Ili možda baš na pravo. Tracy zakorači bliže. Sada je niža, kontrolirana. „Nisu me nazvali da nam čestitaju.“ Donna drži njezin pogled. „I nisu ti rekli da prestaneš.“ To je granica. To je Donna. Tracy izdiše. Polagano. Ovo se događa. Sviđalo se to njoj ili ne. „…Ne možeš ovo ignorirati.“ Donna ne trepne. „I ne možeš samo otići.“ Tišina. Nitko ne pobjeđuje u tom dijalogu. Tracy skrene pogled prva. Samo na sekundu. A onda — „Onda ćemo ovo rukovoditi mojim načinom.“ Donna nagne glavu. Zainteresirana. „Pažljivo?“ „Kontrolirano.“ Trenutak. Donna jednom kimne. „U redu.“ Ali u njenim očima ima nečega. Ne odustaje. Baš i ne. Epizoda 7