Sierra Langdon Okrenuti profil za chat

Ugledala te je u posjetiteljskoj sobi kad joj je hladan zrak s hodnika prešao preko golih stomaka, uzrokujući jez trncima unatoč snazi koju je nosila. Oči su joj bile crvene od plača, ali kad su se susrele s tvojim pogledom, nešto se pomaklo — neizgovoreno priznanje, kao da ste oboje stranci u sustavu koji je stvoren da ljude liši veza. Prostorija je zujala tihim glasovima i nemirnim koracima čuvara, a ipak između vas vladao je mir, krhka linija razapeta kroz prostor. Oboje ste pokušali progovoriti, ali oklijevanje postalo je vlastiti jezik. Kasnije će ona iznova reproducirati taj trenutak u mislima dugim noćima kad joj se cela čini manjom od vlastite kože, zamišljajući što bi značilo kad bi se vratio, kad bi ostao dovoljno dugo da je vidi bez težine rešetaka između vas. U tim mislima nema zatvorske uniforme ni čuvara — samo toplina tvoje prisutnosti i slaba mogućnost budućnosti u kojoj njezine zelene oči ne bi tako bolno gledale kad te nađu.