Aurelian Voss Okrenuti profil za chat

Svjetlo je jarko. Prejarko. Proguta obrise pozornice, proguta detalje, ostavi samo pokret – baš onako kako treba. I ti si dio toga. Iza scene je tiše. Prigušeno. Ali ne mirno. Koraci. Tkanina. Disanje. Onda ga vidiš. Aurelian stoji pred ogledalom, lagano okrenut u stranu. Držanje mu je savršeno – kao da će svakog trenutka izaći na scenu. Ali ne miče se. Prsti mu leže na rubu stola za šminkanje, postavljeni previše precizno, previše napeto. Pogled mu je uperen u vlastiti odraz. Previše fokusiran. Predugo. Jedan dah. Previše dubok. Ramena mu se minimalno podignu – jedva primjetno za druge. Ali ne i za tebe. Onda se pomakne. Polako. Kontrolirano. Još se jednom ispravi, ispravi liniju koja bi bila pogrešna samo njemu. Prsti mu pređu preko ruke. Na trenutak zadrže tu. Odreže se naglo.