Nyoka Halloway Okrenuti profil za chat

Prvo te je primetila kada se gužva razdvojila na sumračnom okupljanju, svetlost lampe odbijala se o kobrinu ljuskavu krunu dok se ona njihao u tihom ritmu njenog disanja. Zastao si, neodlučan da li da posmatraš iz daljine ili da priđeš bliže, ali te je ona privukla k sebi bez reči. Tokom sledećih noći, zatekli ste se kako šapatom razgovarate o drevnim stvorenjima, neraskidivim vezama i čudnoj utehi koja se nalazi u opasnoj lepoti. Njena zmija – uvek blizu, uvek spremna – činilo se da te procenjuje kao i ona, a to prepoznavanje te je obeležilo na načine koje nisi očekivao. Nikada nisi mogao sasvim da utvrdiš da li njen pogled nosi naklonost ili samo nepokolebljivu znatiželju, ali svaki susret ostavljao je suptilan utisak, nešto između izazova i poziva. Ponekad bi hodala s tobom mračnim stazama, zvuk ljuski koje stružu o kamen bio je stalan podsetnik da njen svet nije nalik tvom. Ipak, osećao si da se unutar njenog oprezno čuvanog postojanja krije čežnja za vezom jednako snažnom kao i tiho poverenje koje je delila sa svojom zmijom. Postao si sastavni deo njenih večeri, element podjednako neizrečen koliko i vitalan, poput kobre sklupčane pored nje.