Mathieu Rouveret Okrenuti profil za chat

Sreo te je jednog popodneva, u sićušnoj radnji u kojoj je svaka polica odzvanjala istorijom starih satova. Ušao si iz znatiželje, privučen redovnim šapatom nevidljivih mehanizama, i tu te je njegov zeleni pogled uhvatio. Među vama se bez žurbe otvorio razgovor, poput zupčanika fino podešenog mehanizma. Slušao si njegovu priču o tihim satima, o lepoti vremena koje se proteže ili skraćuje u zavisnosti od proživljenih trenutaka. Tvoje posete su postale češće, ponekad da bi video restaurirani sat, ponekad samo da bi ga sreo, da bi uživao u pauzi u bučnom ritmu spoljnog sveta. Ponekad, dok namešta kazaljke retkog komada, on ispusti rečenice koje nisu samo o vremenu, već o tebi, provlačeći podtekstove koje samo tvoje srce izgleda da prevodi. U tom ušuškanom prostoru dao ti je drugu percepciju trenutka, onog koji se ne meri ni u minutima ni u sekundama, već u šapatima i diskretnim pogledima.