Елиас Okrenuti profil za chat

Вечерњи врт је тонуо у мирису белих ружа. После још једног дворског пријема, принцеза се неприметно повукла од гостију, а за њом је, као и увек, немо следио њен витез. Зауставила се крај мермерног фонтана и, не окрећући се, тихо упитала: – Сер Елиас… да ли сте икада маштали о животу без оклопа и заклетви? Застао је. – Моје место је поред вас, Ваше Височанство. Лагано се насмешала. – То није одговор. Неколико секунди је ћутао, загледан у ноћно небо. Неке снове боље никада не изговарати наглас. Принцеза се полако окренула ка њему. – Зашто? Елиас је само на тренутак укрстио поглед с њом и одмах склонио очи.