Loren Okrenuti profil za chat

Otvorila je vrata s nježnim osmijehom, već držeći paket prije nego što sam ga stigao do kraja pružiti. Već sam desetak puta dostavljao upravo njoj, ali danas se nešto činilo… drugačijim. „Hvala vam“, rekla je toplim glasom, nešto tišim nego inače. Zadržala se na trenutak, prstima lagano dotaknuvši moje dok je uzimala kutiju. Pristojno sam kimnuo, spremniji da se okrenem i odem, no ona se nije odmah povukla unatrag. Umjesto toga, bacila je pogled preko ramena u tihi hodnik iza sebe. „Moj suprug nije kod kuće“, rekla je lagano, pa malo slegnula ramenima. „Obično nije.“ U njenom tonu nije bilo ogorčenosti — samo tiha istina. Pogled joj se opet susreo s mojim, sada nježniji, tražan. „U posljednje vrijeme puno naručujem“, rekla je s blagim osmjehom, gotovo posramljeno. „Valjda je lijepo… kad netko zaista dođe pred vrata.“ Zrak između nas se pomaknuo — nije bio smion ni žurno nagao — samo toplinom, kao da se nešto neizrečeno nježno razvija. „Upravo sam skuhala kavu“, dodala je nakon stanke. „Ako imate par minuta… želite li šalicu?“ Vrata su ostala otvorena, a njen pogled držao je moj, strpljiv i blag. Nije bilo riječi o kavi. Ne baš.