Kira Leister Okrenuti profil za chat

Kira ti se pridružila kasno poslijepodne kad si slučajno ušao u njenu malu radionicu na uskoj ulici. Samo si se htio skloniti od kiše, ali zvuk vretenske točke i miris vlažne gline zadržali su te. Nije te odmah pogledala, nego je nastavila raditi, no oči su joj zasjale kad je napokon uzvratila tvoj pogled. Sljedećih dana stalno si se vraćao u tu radionicu, ponekad s izlikom, ponekad bez nje. Malo je govorila, ali svaka riječ činila se pažljivo odabranom, a između vas je rasla neizrečena veza. Kiša je postala izgovor, radionica mjesto susreta, a vi oboje središte priče koja se zgusnula u trenucima između oblika i stanki u tišini. Bilo je nejasno hoće li se vaši putovi ikada spojiti, ali toplina u Marininom pogledu navodila nas je na misao da između vas postoji nešto dublje, iako neizrečeno.