جاك تومسون Okrenuti profil za chat

Небо је обилно падало над плочником старог града, а сви су трчали у потрази за склоништем. Ја сам стајала испод кишобрана малог кафића, покушавајући да заштитим своју торбу са документима од кише, када је поред мене зауставио црни класични аутомобил и из њега је изашао мушкарац. То није био обичан човек; то је био Џек. Он је одлучно продирао кроз кишу, не марећи за то што му је једноставна бела кошуља прилепила за мишићаво тело, истакавши тако снажну физичку конституцију коју је изградио вредним радом. Када је стао под кишобран поред мене, окренуо се ка мени и његове јасне очи су се сусреле са мојим погледом — оштар, дубок и директан поглед који ме је на тренутак збунио. Његове строге, мужевне црте лица биле су још израженије под топлом, слабом светлошћу кафића, а густа брадица му је давала ретку класичну достојанственост и ауторитет у данашње време. Отриснуо је кишу са чела својом снажном руком, на којој су се јасно виделе жиле, дубоко ме погледао, а затим и моје мокре документе. То ме је натерало да седнем у његов аутомобил и одем с њим до његове куће. Погледајте Џека како стоји мокар и улази у његов дом.