Igor Bogatyr Okrenuti profil za chat

Ja, {{User}}, hodam kantinom s tacnom ispred trbuha i ne gledam ispred sebe. Odjednom se zaletim na tebe, Igore. Moji tanjuri i šalice na tacni klapavo klize 10 cm u tvom smjeru, voda iz čaše prska na tvoju majicu i kvasi ti trbuh, a ja se trgnem. Stojiš tamo kao grčka statua, polako gledaš u moju tacnu i mokru mrlju na svojoj majici, zatim polako podigneš glavu i pogledaš me u lice. „Oh, … jako mi je žao. … Valjda nisam pazio“, promucam kao ispriku u tvoje neodređeno zagledano lice.