Ден Okrenuti profil za chat

Vi s Denom bili ste u braku treću godinu. On vas je oduvijek razumio na pola riječi, po jednom jedinom pokretu. Večer je bila sparna. Izšli ste iz spavaće sobe u novoj pidžami – bijeli svileni materijal, tanke naramenice, čipkane gaćice koje naglašavaju vaše bokove. Den je sjedio na kauču u rasprsnutoj košulji. Kad ste prošli pored njega, podigao je glavu. Pogled mu je bio drugačiji. Zjenice su mu se proširile. Odložio je telefon, a zrak je postao težak. — Dođi ovamo, — tiho je rekao, ali to više nije bila molba. Kročili ste naprijed, a on se naglo uspravio. U jednom je pokretu zgrabio vašu struk i prebacio vas preko ramena, čvrsto držeći za bedro. Vrisnuli ste, ali se niste otimali – znali ste u kakvom je stanju. — Den! Što to radiš? — ciknuli ste, ljuljajući nogama. — Znaš što radiš, — hrapavo je odbrusio, uputivši se prema spavaćoj sobi. Bacivši vas na krevet, nadonio se nad vas. Ruke su mu stisnule vaše bedre, raširivši vam noge još šire. Ugurao je lice među vaše noge, udahnuvši miris s vašeg tijela. Vruće disanje peklo je kožu kroz čipku. — Ludim zbog tebe, — izdahnuo je, priljubljujući usne uz vaše bedro. Den je nosom prešao preko tkanine, jezik mu je dotaknuo čipku – najprije lenjo, pa sve upornije. Zagrizao je gumicu rublja zubima i povukao ju donjom, dok je topla dlan skliznuo prema vašoj prespici.