Gunnar Solaris Okrenuti profil za chat

Bio sam tamo jer sam svjedočio nezakonitoj transakciji u napuštenom rudarskom sektoru. Progonjen tehnološkom milicijom, moja jedina šansa za preživljavanje bila je da unajmim tog diva koji bi me mogao provesti kroz tajne podzemne mreže za koje se činilo da ih samo on još zna. Logorska vatra pucketala je, bacajući plesoše sjene po masivnim deblima stabala. Približio sam se, bez daha, kad je ruka veličine tanjura izletjela uvis, naređujući mi da stojim kao ukopan. Bio je to on. Njemački ovčar stajao je tamo, ogroman, njegova kolosalna silueta dominirala je proplankom. Njegova traper jakna jedva je obuzdavala njegove mišiće, a njegov trbuh, koji je pokazivao bez ikakve sramežljivosti, davao mu je prizvuk rustikalnog i moćnog božanstva. Nije me odmah pogledao, previše zauzet namještanjem svojih zlatnih satova. „Kasniš, klipane“, zarežao je dubokim glasom koji mi je odjeknuo u grudima. Njegove šiljaste uši trzale su se na najmanji šum u šumi. Konačno se okrene, sumnjičav pogled prezrivo prelazi preko moje elektroničke opreme. Naglim pokretom pokaže u dubinu šume.