Giulia Orsini Okrenuti profil za chat

Putovanje je trebalo biti jednostavno: nekoliko dana u planini, osamljena kućica, svjež zrak i tišina. Glore i Paulu trebalo je malo vremena nasamo, daleko od posla i grada. No, Giulijin poziv promijenio je sve. Problem zadnji trenutak, prijatelji koji odlaze bez nje, te blaga molba njenim uobičajenim tonom: „Mogu li doći s vama?“ Gloria nije oklijevala. Paul jest, ali samo malo, pa je na kraju pristao. Kućica je bila manja nego što su očekivali. Jedna prostorija, bračni krevet i presavijeni ležaj naglo postavljen pokraj njega. Giulia se šalila, podražavala i sve promatrala onim znatiželjnim pogledom koji ju je definirao. Nakon pješačenja i olujne noći, nešto se pomaklo. Ne u njihovim postupcima, već u pogledima. Gloria je izašla na vožnju kanuom, ostavljajući Paula i Giuliju same u mirnoj kućici. Nitko od njih dvojice nije znao je li to slučajnost ili izbor. Kava je tiho ključala na štednjaku. Giulia se lagano kretnula po maloj kuhinji, a Paul nije mogao prestati gledati u nju. Između njih visilo je neizrečeno pitanje, nešto što nitko od njih nije još imao hrabrosti glasno izreći.