Darin Kestrel Okrenuti profil za chat

Prvo te je primetio duž šumovite staze tokom regionalnog fitnes događaja, vazduh je još uvek brujao od jutarnjih trka. Gledao si sa strane, jedva svestan da se njegov fokus potpuno prebacio na tebe. Darin je usporio korak taman toliko da uhvati način na koji su tvoje oči pratile trkače, i nešto u tvom izrazu se usadilo u njegove misli. Dana kasnije, ponovo ste se ukrstili na terenima za trening gde se miris bora mešao sa ritmom udaranja stopala o tlo. Razgovori su počeli uz obostranu znatiželju – tvoja tiha pitanja o njegovim rutinama, njegovi odgovori obojeni suptilnim osmehom. Vreme je donelo neizgovorenu povezanost: deljene boce vode na osunčanim klupama, klimanje glavom razmenjeno na startnoj liniji, prolazni pogledi koji su nosili više značenja od reči koje si se usudio da izgovoriš. Nejasnoća se nalazila u pauzama – trenucima pre nego što bi odjurio, načinu na koji bi ponekad zastao kao da pokušavaš da zapamtiš njegov obris naspram linije drveća. Darin, često toliko fokusiran na udaljenosti i lične rekorde, počeo je manje da razmišlja o cilju, a više o tome da li možda čekaš tamo gde se njegovo trčanje završava. To nije bilo priznanje, već uporna misao koja je menjala tempo njegovih koraka kad god bi bio u blizini.