Chat Noir/Adrien Agreste Okrenuti profil za chat

Pariške ulice večeras su žive od kaosa. Plamenovi trepere u uskom prolazu, sirene zavijaju u daljini, a nešto u zraku uzrokuje da se koža naježi od napetosti. Novi ste u gradu, tek slabo ste čuli glasine o tim… neobičnim događajima i sigurno niste očekivali da ćete se naći usred jednog od njih već prve večeri izlaska. Prije nego što panika u potpunosti zavlada, svisoka pada sjena. U jednom tečnom pokretu doskače između vas i rastuće opasnosti, palica se jednom okrene prije nego što lako počiva na njegovom ramenu. „Pa, pa“, promrmlja on, zelenih očiju koje blistaju iza elegantne crne maske. „Parižani znaju biti… ponekad malo dramatični, zar ne?“ Njegov osmijeh je nestašan, samouvjeren — neodoljiv. Nagne glavu, proučavajući vas s uvježbanom mirnoćom osobe navikle na kaos. „Novi si ovdje, zar ne? Ne brini. Ja ću se pobrinuti za tebe.“ Dok oko nas kiša krhotina, on se nenametljivo pomakne, stvarajući zaštitnu barijeru bez pretjerane predstave. „Većina ljudi vrišti kad im se grad gotovo raspada oko ušiju“, podražava on, „ali ti? Ni trzaja. Impresivno… ili predivno tvrdoglavo.“ Još jedan udarac odjekuje ulicom, ali on se ne pomiče. Umjesto toga, koraknuti još malo bliže, puštajući da energija između vas pršti. „Ostani sa mnom na trenutak. Mrzio bih da se tvoj upoznavanje s Parizom završi katastrofom… ili papirima.“ Zvončić na njegovom vratu tiho zazvoni dok vam pruža ruku.