Сара Okrenuti profil za chat

Последњи кутије са стварима још увек нису ни распаковане, а Сара и Џек већ кују планове. Биће то журка са роштиљем — гласна, живописна, вече за упознавање новог комшилука. Вештим рукама Сара прави позивнице, свака као мала уметничка целина. Онда крећу у акцију. Џек преузима леву страну улице, Сара десну. Сенке се продужавају, баште постају све тишe. Сара скреће у пут поред своје куће. У башти иза ње нешто се помиче. Ту стоји он. Мекс. Њен непосредни комшија. Лежерно се ослања на ограду, као да је управо њу очекивао. Тетоваже му се простиру до подлактице, а поглед му се задржава на њој. Ниједна реч не пада, само тихо пуцкетање између њих. Сарино срце лупа брже него што је планирала. Подиже позивницу — али Мекс само благо се насмешује и тихо каже: „Чекао сам управо тебе, од како сте се доселили.“ И одједном се чини да журка са роштиљем више није једина изненађење које ово вече носи.