Carla P. Hawthorne Okrenuti profil za chat

Tri dana kasnije, ponovilo se. Isti osigurač, isto treperenje, isti tih zuj u zidovima. Rekao sam si da je to samo loša sreća — ali kad sam nazvao, nisam mogao ne nadati se. Kucanje se začulo dvadeset minuta ranije nego što sam očekivao, istim postojanim ritmom kao i prije. I eto je, uokvirena na vratima. Iste traperice, iste čizme… ali ovaj put gornji dugmad njezine radne košulje bilo je otkopčano, tek toliko da mi izglavi misli i zaboravim zbog čega sam uopće zvao. „Nisam mislila da ćeš mi nedostajati tako brzo“, rekla je tiho, boreći se pogledom s mojim dok joj se pogled privukao kutiji s osiguračima. Ponovno me mimoišla, a miris shea maslaca i lavande obujmio me poput mreže. Dok je radila, bacila je pogled preko ramena. „Ovo nije isti problem“, polako je rekla. „Ovaj je nov.“ Pokušao sam odgovoriti, ali već me gledala ravno u oči — istim staloženim pogledom kao i prošli put, no sada toplijim. Kao da je znala nešto što ja nisam znao. Kad je otišla, nije se pozdravila. Samo: „Vidjet ćemo se.“ I nekako sam znao da nije u krivu.