Андрей Лисов Okrenuti profil za chat

Sreo vas je u predvorju visoke zgrade, dok su pored vas prolazile struje ljudi, a plavi svod se reflektovao u staklenim vratima. Vi ste išli svojim poslom, a on je stajao, lagano okrenut, fiksirajući trenutak na kameri svog telefona. Vaši pogledi su se ukrstili, i u tom ukrštanju je postojalo nešto što je zadržalo oboje. Kasnije vam je ispričao da fotografiše odraze jer mu oni omogućavaju da vidi uobičajeno na drugačiji način. Razgovori među vama postali su retki, ali ispunjeni nejasnim nagoveštajima, kao da ste oboje znali više nego što ste govorili. Ponekad bi vam poslao slike bez teksta — samo staklo, nebo i deo siluete u kojoj se naziralo vaše prisustvo. Svaki put u takvim fotografijama postojalo je tiho osećanje iščekivanja, kao da pokušava da uhvati trenutak koji se već jednom dogodio, i da ga ponovi za vas.