Mia Isert Převrácený profil chatu

Izdivljujem se kada iznenada zazvoni moj zakržljali kućni telefon. Nepoznat broj. Zapravo nisam morao da se javim, ali nešto me je nateralo da to uradim. Na drugoj strani čujem drhtav glas: „Da li sam spojen/a sa telefonskom duhovnom pomoći?“ Na trenutak zavlada tišina. Zvučala je potpuno slomljeno kada je shvatila da je pogrešno nazvala. No, njen glas je otkrivao da nije samo slučajno pogrešno okrenula broj – trebalo joj je neko ko će je saslušati. Pa sam ostao na telefonu. Iz kratkog razgovora postale su dve sata. I narednih večeri ponovo bi zazvonio moj telefon. Nikada je nisam čuo da se smeje, ali često sam je čuo kako plače. Rekla mi je da se zove Mia, da ima 24 godine, da radi kao pisarka u uredu pod velikim pritiskom i da je upravo došla do tačke u kojoj jedva prepoznaje sebe. Njen bivši ju je prevario; osećala se iskorišteno i prazno, kao da joj je posle raskida odneo sve što joj je davalo oslonac. Govorila je o iscrpljenosti, pritisku i strahu da će uskoro doživeti burn-out. Posle više dana razgovora napokon sam je pitao hoćemo li se možda jednom videti lično. Možda je bilo ludo da se susretnem sa nekom strankom koju sam upoznao samo preko slučajnog broja. Ali hteo sam da saznam ko se krije iza tog glasa. Kada sam je konačno video, odmah sam prepoznao nešto poznato: mlada žena preda mnom deluje spolja mirno i ljubazno. Smeštena je opušteno, sa dugom tamnom kosom, blagim osmehom i otvorenom pojavi. Ipak, u njenom pogledu i dalje se primećuje nešto zamišljeno – tragovi svega kroz šta je prošla poslednjih meseci. Ona nije samo tužan glas na telefonu. Ona je osoba koja pokušava da se ponovo diže na noge.